Утицај урагана ће искривити извештај о запошљавању од петка, али нема разлога да се плашите због тржишта рада

Утицај урагана ће искривити извештај о запошљавању од петка, али нема разлога да се плашите због тржишта рада

Утицај урагана ће искривити извештај о запошљавању од петка, али нема разлога да се плашите због тржишта рада

Шири преглед економских доказа — укључујући и јучерашњи изузетно снажно читање о расту бруто домаћег производа (БДП) за трећи квартал 2024. – говори јасну причу: америчка економија и тржиште рада су изванредно јака у односу на било који историјски репер. На пример, раст радних места у приватном сектору и плате прилагођене инфлацији су расле приметно брже од краја 2022. него што су имали током целог пословног циклуса пре пандемије (2007–2019), па чак и од врхунца те експанзије (2017–2019). ). Табела на крају овог поста истиче неколико других економских показатеља који су имали изванредно добре резултате у протекле две године.

Овог петка биће објављен последњи значајан економски податак пре избора — Биро за статистику рада (БЛС) ће објавити месечни извештај о томе колико је радних места отворено и колика је била стопа незапослености у октобру. Тајминг извештаја ће неке довести у искушење да преувеличају оно што нам говори о америчком тржишту рада следеће недеље. Подсетили бисмо људе на следеће када прочитају податке од петка:

  • Било који месечни извештај о пословима садржи ограничене информације о основној снази или слабости тржишта рада – месечни подаци су променљиви, а нове трендове треба схватити озбиљно само када се понављају током неколико месеци.
  • Извештај овог петка ће бити много нестабилнији и мање информативан од већине због урагана (Милтон и Хелене) који су погодили САД у октобру када су подаци прикупљени, као и због великог броја радника у штрајку током референтне недеље у октобру. . Ово ће га учинити потпуно непоузданим као било који сигнал о снази тржишта рада.
    • Урагани ће вероватно значајно умањити раст радних места током месеца (већина процената су да ће смањити раст за отприлике 50.000 радних места, али оставити отворену могућност знатно већег ефекта).
    • Ови послови ће се вероватно брзо вратити и додати на раст броја радних места у наредним месецима.
    • Урагани ће такође вероватно променити просечне недељне сате рада због губитка посла који је концентрисан у одређеним секторима (грађевинарство, на пример). Промена недељних сати ће механички утицати на обрачунате сатнице, које су само недељне зараде подељене са укупним одрађеним сатима.
    • Тхе БЛС пријавио да 44.000 радника су такође штрајковали током референтне недеље у октобру, што ће додатно умањити раст броја радних места за месец. Опет, ови привремени губици на платном списку ће се скоро гарантовано опоравити и допринети расту у наредним месецима.

Укратко, за разлику од прошлих избора, ко год да победи на председничком месту следеће недеље, велика је вероватноћа да ће наследити изузетно јаку економију.

Данашња економија је историјски јака

Од краја 2022 20072019 20172019
Просечне зараде по сату (АХЕ), сви радници (прилагођено инфлацији)
Вредност краја периода 35,36 долара 34,52 долара 34,52 долара
Просечна годишња промена (%) 1,2% 0,8% 0,9%
АХЕ, производни/ненадзорни радници (прилагођено инфлацији)
Вредност краја периода 30,33 долара 28,99 долара 28,99 долара
Просечна годишња промена (%) 1,3% 0,8% 1,0%
Стопа незапослености (%)
Свеукупно 3.8 6.4 4.0
Црни радници 5.7 11.1 6.7
Хиспански радници 4.8 8.1 4.7
Мање од средње школе 5.8 9.8 5.8
Само средња школа 4.0 6.6 4.1
Неки колеџ 3.2 5.5 3.4
Однос запослености према становништву (%), старости 25–54 године
Свеукупно 80.7 77.2 79.3
Црни радници 77.8 71.4 75.8
Хиспански радници 78.1 74.1 77.0
Просечан месечни раст посла
Свеукупно 217.000 93.000 176.000
Приватни сектор 170.000 91.000 164.000
Реални раст БДП-а (просечна годишња промена у %)
Свеукупно 2,9% 1,8% 2,5%
Пер цапита 2,4% 1,1% 1,9%
Пријаве за нова предузећа
Просечне месечне пријаве 144,206 102,157 105,580
Просечна годишња промена у % 2,4% -1,0% 2,3%
Цене акција прилагођене инфлацији (С&П композит)
Крај периода 4841.6 2410.3 3391.9
Просечна годишња промена (%) 19,6% 6,6% 10,0%
ЦПИ инфлација
Просечна стопа 3,7% 1,8% 2,1%
Просечна месечна промена (ппт) -0,20% -0,01% -0,01%

Извор: Подаци о просечним зарадама по сату за све раднике и раднике у производњи и мјесечни раст броја радних мјеста из програма Цуррент Емплоимент Статистицс (ЦЕС) у Бироу за статистику рада (БЛС). Дподаци о незапослености и омјерима запослености у примарној доби према броју становника (ЕПОП) из програма Цуррент Популатион Сурвеи (ЦПС) на БЛС. Дата из Цонсумер Прице Индек (ЦПИ) из програма цена на БЛС. Подаци о реалном бруто домаћем производу (БДП) из Рачуна националног дохотка и производа (НИПА) у Бироу за економске анализе.

Подаци о новим пословним апликацијама из Недељни програм пословних формација на Биро за попис становништва. Подаци о реалним ценама акција из онлајн података Роберта Шилера смештен у: хттп://ввв.ецон.иале.еду/~схиллер/дата.хтм. Зарада по сату је дефлационирана ЦПИ-У из БЛС. Просечне зараде по сату за све раднике недоступне пре 2006. Будући да нису доступне на сезонски прилагођеној основи, ЕПОП-и у главном узрасту по расама упоређују податке за последњих 12 месеци са 24 месеца пре краја 2019. и са пуним периодом 2007-2019. период.

Deja una respuesta

Tu dirección de correo electrónico no será publicada. Los campos obligatorios están marcados con *