Фонд солидарности ЕУ: Зашто помоћ у катастрофама у Европи често долази прекасно

Овај чланак је првобитно објављен у немачки

У идиличном, али живахном граду Бад Неуенахр у Немачкој, Клаус Фојзер гледа шта је остало од његових пет некада успешних ресторана.

Више од три године након разорних поплава које су промениле животе као и сам пејзаж у долини Ахр, ожиљци су и даље видљиви.

„Где год да погледате, и даље се чини као да се то догодило тек јуче“, жали се Фојзер. Преостала штета је јасан знак јачине поплаве и спорог темпа обнове.

Прича Клауса Фојзера одражава шире изазове са којима се суочава ЕУ, јер се бори са реалношћу природних катастрофа које се све чешће дешавају — од поплава до шумских пожара — што оптерећује постојеће механизме за помоћ и опоравак.

Од последње ревизије 2014. године, Фонд солидарности ЕУ (ЕУСФ) је критикован због свог ограниченог обима и спорог исплате, што често не успева да задовољи тренутне потребе погођених заједница. Фонд има за циљ обнављање виталне инфраструктуре и подршку реконструкцији.

Изазови и финансијска ограничења Фонда солидарности ЕУ

Створен 2002. године, Фонд солидарности ЕУ (ЕУСФ) суочава се са све већим критикама, углавном због финансијских ограничења и неефикасности. Некада је био светионик наде за регионе у Европи који су били погођени катастрофама.

Како се катастрофе повезане са климом дешавају све више, тренутна финансијска структура фонда је под притиском. Његов годишњи буџет од 500 милиона евра сматра се недовољним, што доводи до позива креатора политике и погођених заједница за темељну ревизију финансијских механизама Фонда.

У извештају о европској процени ризика од климе објављеном раније ове године, Џули Беркманс из Европске агенције за животну средину позвала је на реформу Фонда, између осталих препорука.

Берцкманс је за Еуроневс нагласио да се средства фонда сваке године исцрпљују због великог броја и обима догађаја везаних за климу. „Према предвиђањима, само штета од обалних поплава могла би да порасте на 1 трилион евра годишње до краја века“, објаснила је она.

Стефан Апел, шеф Јединице за финансијске инструменте у Европској комисији, слаже се. Према његовом мишљењу, финансијска средства ЕУСФ-а су недовољна када се више катастрофа догоди истовремено.

У 2021. и 2022. години поплаве у неколико земаља ЕУ премашиле су буџетска издвајања Фонда, што је довело до смањења дате финансијске помоћи. По правилу, ЕУСФ може да обезбеди само до 6% укупне штете. 612,6 милиона евра које је Немачка добила одговара око 1,5% од процењених 40,5 милијарди евра штете.

Морали смо да смањимо подршку јер није било довољно новца“, рекао је Апел за Еуроневс.

Недостатак транспарентности и прописа

Према Апелу, Фонд солидарности ЕУ није замишљен као фонд за хитне случајеве, већ као механизам солидарности који подлеже сложеним административним процедурама.

Чак и ако све тече глатко, потребно је најмање четири месеца од пријаве до исплате“, објаснио је он. Ово кашњење, погоршано процесима процене потребних за одобравање средстава, често је у супротности са непосредним финансијским потребама које прате катастрофе.

Бирократска сложеност ЕУСФ-а не само да успорава процес исплате, већ и компликује транспарентност и одговорност.

„Подељено управљање“ фондом значи да док је оквир ЕУ постављен, стварном имплементацијом управљају националне и регионалне власти.

Ово може довести до значајних разлика у начину на који се средства користе и извештавају. Ово често оставља локалне кориснике, као што је власник ресторана Клаус Феусер, фрустрираним. „Када постоје обезбеђена средства, немамо појма где она иду“, каже он за Еуроневс.

Овај проблем транспарентности постаје још озбиљнији када се средства погрешно усмеравају или задржавају на вишим нивоима власти, као на пример у недавном скандалу откривеном у Немачкој.

У јулу 2023. откривено је да 612,6 милиона евра намењених жртвама поплава у регионима као што су Рајна-Палатинат и Северна Рајна-Вестфалија није прослеђено погођеним општинама. Уместо тога, остали су у савезном буџету.

Ова погрешна алокација средстава изазвала је оштре критике локалних и регионалних власти и открила значајан јаз између алокације средстава ЕУ и стварних потреба на терену.

Ове изазове препознаје и Стефан Апел из Европске комисије, који каже: „Жалосно је што људима није јасно куда иде новац. За њега, ово наглашава хитну потребу за више транспарентности и одговорности у раду са ЕУСФ-ом.

Дуг пут препун бирократских препрека

Прописи ЕУСФ-а додатно отежавају реконструкцију, јер се средства не морају нужно користити за побољшање отпорности инфраструктуре, што је принцип познат као „Изградите боље“.

Тренутни прописи ограничавају финансирање на тренутну реконструкцију. Често не укључују побољшања која би структуре учинила отпорнијим на будуће катастрофе. Овај регулаторни оквир омета способност ЕУ да не само ефикасно одговори на катастрофе, већ и да проактивно побољша инфраструктуру.

Недавне поплаве у Немачкој, Италији и Шпанији показују колико је Фонд солидарности ЕУ кључан за управљање кризама у Европи. Након што су тешке поплаве погодиле Баварску, Баден-Виртемберг и долину Аосте у мају и јуну ове године, Комисија је као одговор ставила на располагање 116 милиона евра. Од тог износа, Немачкој ће припасти око 112 милиона евра, а Италији нешто мање од четири милиона евра.

Подршку сада добијају и регије Емилија-Ромања и Тоскана, које су прошле године биле погођене тешким поплавама. Међутим, ови износи представљају само делић нанешене штете у милијардама.

Тренутно, Шпанија такође чека на пружање подршке.

Овогодишњи европски избори нуде трачак наде

Овогодишњи европски избори пружили су разлог за оптимисту да би реформе Фонда солидарности могле бити неизбјежне.

Заиста, недавна резолуција коју су усвојили посланици Европског парламента позвала је на проширење буџета ЕУСФ-а како би се ојачала отпорност Европе на климатске катастрофе.

„Морамо даље да развијамо структуру за суочавање са екстремним временским приликама“, рекла је Елиса Фереира, комесарка ЕУ за кохезију и реформе. „Фонд солидарности је снажан знак европског заједништва и људи у погођеним регионима могу се ослонити на ову подршку.