Како демографија може да искриви економске наративе

Будите информисани са бесплатним ажурирањима

Једноставно се пријавите на Глобална економија миФТ Дигест — испоручује се директно у пријемно сандуче.

Недавни налет од економски подаци је доследно показивао да неке економије напредују боље — посебно САД, Канада и Шпанија — док се попут Немачке, Италије и Јапана боре.

Међутим, реалност је да изразито различити демографски притисци могу учинити главне стопе раста лошом мером основног економског учинка.

Узмимо за пример Шпанију. Четврта по величини привреда еврозоне порасла је за 0,8 одсто на кварталном нивоу у три месеца до септембра, најбржа од свих великих економија еврозонепрема званичним подацима објављеним ове недеље.

Ни то није једнократно. ММФ очекује да ће Шпанија ове године остварити раст од 2,9 одсто, најбржи од било које велике напредне економије и чак бржи од 2,8 одсто очекиваних за САД, према пројекцијама ММФ-а из октобра.

Међутим, у трећем кварталу 2024. Шпанија је регистровала скоро 5 одсто годишњег пораста миграције, одржавајући становништво земље на здравом путу раста. Као резултат тога, очекује се да ће раст БДП-а по глави становника ове године достићи само 1,7 одсто.

Иако је ово и даље солидан темпо, то чини да земља падне са другог места у рангирању раста БДП-а за 2024. на осмо место у погледу БДП-а по глави становника међу великим развијеним економијама. То је такође много спорије од експанзије од 2,3 одсто за САД.

Главни раст БДП-а је очигледно добра ствар из низа разлога — као што је побољшање финансијског здравља владе — али раст БДП-а по глави становника је много важнији за животни стандард него главни раст БДП-а. На крају крајева, мала је предност повећања, рецимо, производње јабука са 10 на 15 ако се број људи који их једу повећа за исти износ.

И како је рекао економиста Т Рове Прице Томасз Виеладек, раст животног стандарда је углавном вођен растом продуктивности рада. Обим производње по сату рада који се рефлектује у трендовима БДП-а по глави становника „омогућава фирмама да реално боље плате запослене, што заузврат доводи до вишег животног стандарда“, истиче он.

Канада је још екстремнији пример како популацијски трендови могу искривити економске рачуне.

Међународне миграције су прошле године подстакле највећи раст становништва у деценијама, повећавајући радно време и потрошњу. Као резултат тога, економија земље је расла здравим темпом од 1,2 процента у 2023. години, за коју ММФ очекује да ће ове године бити надмашен са експанзијом од 1,3 процента.

Међутим, канадски БДП по глави становника је нагло опао у обе године, стављајући земљу на дно лиге великих, напредних економија. Како је ММФ рекао у свом најновијем извештај о земљи:

Док је Канада расла брже од других економија Г7 осим Сједињених Држава, велики део ове релативне снаге је објашњен снажном имиграцијом. У ствари, отворио се мали негативни јаз у производњи, а доходак по глави становника се смањио за 1½ процента у 2023. години, више него у сличним земљама, одражавајући механички ефекат имиграције, али и понављајући дугогодишње проблеме Канаде са растом продуктивности.

С друге стране, пад становништва помаже Италији и Јапану да изгледају као ружна пачића на табели раста БДП-а за 2024.

ММФ-а најновије прогнозе указују на стагнацију и још више стагнације за Италију, са растом од само 0,7 одсто који се очекује ове године, 0,8 одсто у 2025. и 0,7 одсто у 2026. Изгледи за Јапан су слични.

Међутим, становништво се смањило за више од 2 процента у обе земље током протекле деценије, а бројке о БДП-у делимично одражавају да има мање људи који раде и троше. Што се тиче пер цапита, очекује се да ће обе земље имати бољи учинак од УК и Канаде ове године, ширећи се сличним темпом као и Француска.

Наравно, демографија утиче на раст изнад разлике у БДП-у и БДП-у по глави становника, пошто старење становништва значи смањење удела радно способног становништва, што погађа БДП по глави становника.

Али да будемо једноставнији, постоји мала разлика у учинку између учинка у смислу БДП-а и БДП-а по глави становника за САД (или Хрватску, која је на врху табеле за обе мере).

То је зато што је највећа светска економија подржана слично снажном експанзијом продуктивности, помажући САД у обе мере.

Насупрот томе, тхе немачка привреда се бори са обе мере. То одражава изазове које представља све већа конкуренција из Кине у немачкој аутомобилској индустрији, старење становништва, утицај слабе глобализације на њену извозно вођену економију и сада рат у Украјини, каже Карстен Брзески, економиста Банке ИНГ:

У свету у коме је, барем у производњи, Кина постала „нова Немачка“, стари немачки макро пословни модел јефтине енергије и лако доступних великих извозних тржишта више не функционише.