Нетањаху заменио отпуштеног израелског министра одбране ‘још једним геноцидним лудаком’

Ивес овде. Мрзим да звучим као неукусник у вези са постом о заједничким сновима који је репродукован у наставку. Покушај проналажења разлика међу генодицерима може звучати као оно што Јапанци називају такмичењем у висини међу кикирикијем: наизглед непостојеће разлике су им важне. Ипак, није коректно новопостављеног израелског министра одбране Израела Каца представљати у рангу са Јоавом Галантом, којег је Нетањаху управо збацио. По израелским стандардима, Галлант је умерен, а Кац тврдолинија.

Одавно је било трвења између Галанта и Нетанијахуа. Нетањаху је чак отпустио Галанта раније, 2023. године, али га је вратио на посао после месец дана.

Галлант је изгледао изненађен његовим уклањањем, иако је било знакова да се ствари између њих двојице погоршавају. Чинило се да је Галлант део свог посла видео у залагању за ИД, која је по свему судећи, бивше ваздухопловне снаге, исцрпљена и такође трпи нечувен ниво мртвих и жртава. Лари Вилкерсон је истакао да су повреде у најмању руку исто тако последице по Израел, пошто је ниво веома висок због близине Израела линијама фронта (тј. војници који би могли да умру од рана у другим позориштима борби обично се могу брзо транспортовати до веома добре болнице). А ове повреде често, како се каже безкрвна изрека, мењају живот, као што је губитак удова.

Дакле, чинило се да Галантова упоредна умереност долази барем делимично из разумевања ограничења ИДФ-а и покушаја да наведе Израел да зацрта реалистичнији курс. Али тврдолинијаши виде ратове као есхатолошке и барем неки верују да ће их Бог спасити. Нетањаху треба да задржи сукобе како би остао на функцији и ван затвора.

Недавни знак да су се односи између Галанта и Нетањахуа додатно погоршали био је када је Нетањаху отказао Галантов пут у САД како би се састао са званичницима Министарства одбране како би „координирали“ како преговарају и планирају, шта је одговор Израела на ракетне ударе Ирана 1. октобра на Израел, за које је на крају признато да су били ефикасни у прецизном гађању војних циљева (и још горе по Израел, у великој мери пробијајући се кроз израелски ваздух одбране). Нетањаху је инсистирао да Бајден прво разговара с њим. Галлант путовање није померено; уместо тога у Израел је дошло особље Министарства одбране.

Претпостављам да је велики разлог зашто је Нетањаху отказао посету Галанту био што је сумњао да ће Галант радити (као у завери) са САД на томе како да обузда одговор Израела, посебно пошто је успех Ирана разоткрио колико ће Израел бити рањив према другом, готово сигурно већи, напад Ирана. Подсетимо, Иран је рекао да је спреман да саопшти ствари дан након демонстрација 1. октобра, али ако би Израел поново напао Иран, Иран би погодио много јаче и између осталог би гађао цивилну инфраструктуру. Западна штампа је објавила да су САД жарко желеле да Израел изврши ограничену одмазду, за разлику од удара на ирански нуклеарни програм и нафтну инфраструктуру како је претио. Бајденова администрација очајнички жели да спречи ширење рата пре избора, посебно зато што је Иран превише бункерисан да би Израел могао да зада нокаут ударац. Иран би лако могао да предузме контрамере које би осакатиле испоруку и/или производњу нафте и подигле цене енергената кроз кров.

Додуше, чинило се да присиљавање САД да дођу у Израел да преговара о пакету штрајка није донело Нетанијахуу подршку за ону врсту агресивнијег одговора о којој су он и други највиши званичници тако гласно говорили. Међутим, одржавање разговора у Израелу спречило би Галанта и све истомишљенике из његовог тима да слободно разговарају.

Извештај Тимес оф Исраел Нетањаху је приказао Галанта као непослушног, јер не извршава увек његове и директиве кабинета, а затим даје јефтин погодак, приказујући Галанта као скоро издајника:

„Направио сам много покушаја да премостим ове празнине, али оне су постајале све веће“, он [Netanyahu] рекао је. „Они су такође на неприхватљив начин дошли до знања јавности, а што је још горе, дошли су до сазнања о непријатељу — наши непријатељи су уживали у томе и извукли велику корист.

Међутим, телевизијски напад је Галанту дао прилику да исприча своју страну приче. Опет из Времена Израела:

Након отпуштања у уторак, Галлант је издао своју изјаву у једном реду, написавши на Кс да је „безбедност Државе Израел увек била и увек ће остати моја животна мисија“.

Изјава је била идентична оној коју је објавио у ноћи свог првог отпуштања, пре 18 месеци.

Он је то елаборирао на конференцији за новинаре касније у уторак увече, где је деловао видно емотивно јер је објаснио да је разлог за његову смену трострук: потреба да се Хареди регрутују у ИД, императив враћања талаца из Газе и потреба за државном комисијом за истрагу о терористичком нападу Хамаса 7. октобра и рату који је уследио.

Све три иницијативе су претње Нетањахуу. ИДФ је управо почео да прави Харедим због њиховог жестоког противљења. Њихове странке су део Нетањахуове коалиције. Питање талаца је још већи проблем за Биби. Враћање талаца значи преговоре са Хамасом. Хамас их неће ослободити за ништа мање од трајног, или барем дуготрајног прекида ватре. Прекид ватре би створио захтеве за новим изборима. Независна комисија 7. октобра би на сличан начин поткопала Нетањахуа. Не само да су се напади догодили на његовом сату, већ би истрага такође скренула пажњу на начин на који је Нетањаху подржавао Хамас чак и пре избора 2006. који су га учинили водећом странком у Гази у шеми која је крушколика да подрива ПЛО.

Фајненшел тајмс истиче да је Нетањаху темпирао ову паљбу (вероватно и са израженим порастом убистава у Гази) како би искористио америчку предизборну преокупацију. Из Фајненшел тајмса:

Али, упркос све чешћим јавним свађама између Галанта и Нетанијахуа, време његовог отпуштања – које долази пошто је Израел усред сукоба на више фронтова са непријатељима укључујући Хамас, Хизболах и Иран – био је неочекиван…

Галант је био важан саговорник главног савезника Израела, САД, током свих ратова, а особа која је упозната са ситуацијом рекла је да је најава његовог отпуштања на дан америчких избора била случајност.

„Сви знају да Американци воле Галанта“, додала је особа. „Дакле [Netanyahu] изабрао овај тајминг јер нико [in the US] има довољно пажње да ово пажљиво прати [today].”

Лари Вилкерсон је живописно одмерио отпуштање Галанта. Он види потрес као да Нетањаху треба да скрене пажњу са свог војног неуспеха и домаћих притисака. Он такође описује број тешких повреда само у Либану као 4.000, што је веома високо с обзиром на кратко трајање те кампање.

Сада на главни догађај.

Аутор Бретт Вилкинс. Првобитно објављено на Цоммон Дреамс

Палестински браниоци оптужили су у уторак израелског премијера Бењамина Нетањахуа да је заменио једног «геноцидног луђака» другим након што је десничарски лидер отпустио министра одбране Јоава Галанта и заменио га Израел Кац, који је био министар иностраних послова.

„Израел се управо удвостручио у продужавању геноцида над Палестинцима Газа“, новинарка и истраживачица геноцида Самира Мохиеддин рекао је на друштвеним мрежама пратећи Нетанијахуове потезе.

Нетањаху је навео оно што је назвао „кризом поверења“ која се „постепено продубљивала“ као разлог за промене, до којих је дошло док Израел води рат против Газе и Либана, док се припрема за иранску одмазду за недавне израелске нападе на блискоисточну државу.

Израел Кац, тврдолинијаш који жели да Палестинци умру од глади, заменио је Јоава Галанта. (Тврдолинијаш који је желео да Палестинци умру од глади) хттпс://т.цо/7срмккпКсмП пиц.твиттер.цом/з7сИ71ккбО

— Абу Бакр Хусеин (@КинтсугиМуслим) 5. новембра 2024. године

„Усред рата, више него икад, потребно је пуно поверење између премијера и министра одбране“, рекао је Нетањаху у уторак, премаЈерусалем Пост. „Ово поверење је напукло између мене и министра одбране.

Кац, члан Нетањахуове партије Ликуд, раније је обављао неколико функција у влади, а недавно је био највиши израелски дипломата. Био је министар енергетике и инфраструктуре 7. октобра 2023., када су милитанти предвођени Хамасом покренули изненадни напад на Израел у којем је погинуло више од 1.100 људи — барем неки су убијени у братоубилачкој ватри — и преко 240 других киднаповано и одведено у Газу. .

Два дана касније, Кац је издао наређење да се „одмах прекине довод воде из Израела у Газу“.

„Струја и гориво су прекинути јуче“, рекао је он. „Оно што је било неће бити. Целом цивилном становништву у Гази наређено је да одмах оде. ми ћемо победити. Неће добити ни кап воде ни једну батерију док не оду.”

Упознајте новог израелског министра одбране, још једног геноцидног лудака хттпс://т.цо/јзиВАсјкн3

— Иоусеф Мунаииер (@ИоусефМунаииер) 5. новембра 2024. године

Кацова директива је следила Галантову ред за „потпуну опсаду“ Газе.

«Неће бити струје, хране, горива, све је затворено», рекао је Галлант. „Ми се боримо против људских животиња и понашамо се у складу с тим.

Ове изјаве Галанта и Каца су цитирано у Међународном суду правде 26. јануара привремени налог да Израел спречи геноцидна дела у Гази. Израел — коме се суди за наводни геноцид у ИЦЈ — је био оптужени игнорисања овога и накнадна наређења издао трибунал.

У уторак израелски државни медији пријавио да су одбрамбене снаге Израела завршиле поделу Газе на два дела и да „нема намере да се становницима северног појаса Газе дозволи повратак у своје домове“.

„Нема више цивила северно од града Газе“ захваљујући смишљеној израелској политици/тактици и „нема намере“ да им се дозволи повратак.

Постоји фраза за чишћење територије од свих њених људи… хттпс://т.цо/иГхЕЈАЛАог

— Исхаан Тхароор (@исхаантхароор) 5. новембра 2024. године

Кац се такође нашао на удару критике због декларисање Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш „персона нон грата у Израелу“ због критиковања рата у тој земљи у Гази, који је оставио више од 155.000 Палестинаца у Гази мртвих, рањених или несталих, а милионе гладних и болесних.

Док је био министар спољних послова Израела, Кац је такође био осуђен претећи „тешке последице“ за нације које званично признају палестинску државност. Скоро 150 од 193 државе чланице Уједињених нација препознатиПалестине.

Кац је такође подигао обрве 2022. након њега упутио танко прикривену претњу да етнички очисте арапске грађане Израела. Одговарајући израелским арапским студентима који су истакли палестинску заставу на универзитетским кампусима, Кац је рекао «запамтите ’48», референцу на 1948, када је Израел прогласио независност усред кампање етничког чишћења у којој је више од 750.000 Арапа протерано из Палестине да би се ослободили за јеврејско насеље.

Палестинци ово масовно одузимање посједа и протјеривање називају Накбашто на арапском значи „катастрофа“.

„Сетите се нашег рата за независност и ваше Накбе“, рекао је Кац. „Немој превише натезати конопац… Ако се не смириш, научићемо те лекцију која се неће заборавити.”

„Питајте своје старије — своје деде и баке — и они ће вам објаснити да се Јевреји на крају пробуде, знају да бране себе и идеју јеврејске државе“, додао је он.

У једном од својих завршних чинова као министар иностраних послова, Кац у понедељак покренуо процес о поништавању споразума из 1967. између Израела и Агенције Уједињених нација за помоћ палестинским избеглицама на Блиском истоку, коју Израел оптужује да је „инфилтриран“ од стране Хамаса. УН снажно одбацују оптужбе Израела.