Откривено: 10 НАЈСМРТЉИВИХ екстремних временских догађаја у последњих 20 година – а научници кажу да су климатске промене све погоршале
Од суша, поплава и топлотних таласа, чини се да ниједан кутак света није поштеђен фаталних климатских догађаја у последње две деценије.
Нова студија открива 10 најсмртоноснијих екстремних временских догађаја од 2004. године, који су заједно изазвали више од 570.000 смртних случајева.
На листи су Олуја Данијел и европски топлотни талас, који су погодили прошле године, као и сомалијска суша 2011. која је убила више од четврт милиона.
Свих 10 догађаја – три тропска циклона, четири топлотна таласа, суша и две поплаве – погоршали су људски фактори климатске променекажу научници из Ворлд Веатхер Аттрибутион.
Др Фридерике Ото, климатолог на Империјал колеџу Лондон и суоснивач Ворлд Веатхер Аттрибутион, рекао је да климатске промене „нису далека претња“.
„То је погоршало екстремне временске прилике у којима је погинуло више од 570.000 људи“, рекла је она.
„Ова студија би требало да отвори очи политичким лидерима који се држе фосилна горива који загревају планету и уништавају животе.
„Ако наставимо да сагоревамо нафту, гас и угаљ, патње ће се наставити.“
Према научницима, свих 10 догађаја – три тропска циклона, четири топлотна таласа, суша и две поплаве – погоршане су климатским променама изазваним људским фактором.
1. СОМАЛИЈСКА СУША (2011) – 258.000 умрлих
На врху листе је суша у Сомалији 2011. године, која је изазвала тешку кризу са храном и убила 258.000 људи.
Погодио је неколико земаља источне Африке, укључујући Џибути, Етиопију и Кенију, али су посебно погођене оне у Сомалији.
Суша је погоршана растућим температурама које су испаравале воду из тла и биљака, каже Светска метеоролошка атрибуција, што је уништило приносе усева.
У Сомалији је ситуација додатно погоршана грађанским ратом који је у току, који је утицао на земљу последњих 20 година.
2. ЦИКЛОН НАРГИС (2008) – 138.366 умрлих
Један од ранијих догађаја на листи – и други најсмртоноснији – био је циклон Наргис, који је погодио Мјанмар у мају 2008.
Убио је најмање 138.000 људи у тој југоисточној азијској земљи, већином у зиду воде од 3,5 метара који је погодио ниску делту Иравадија.
Суша у Сомалији 2011. године изазвала је озбиљну кризу са храном и убила 258.000 људи, наводи Ворлд Веатхер Аттрибутион
Циклон Наргис означио је најгору природну катастрофу која је погодила Азију од цунамија 2004. године у којем је погинуло најмање 232.000 људи.
Светска агенција за временску прогнозу саопштила је да цунами, изазван земљотресом у Индијском океану, није на листи јер је имао геолошки узрок.
3. РУСКИ ТОПЛОТНИ ТАЛАС (2010) – 55.736 умрлих
Русија се обично повезује са хладним температурама, али је њен топлотни талас од лета 2010. имао месечне температуре више од 5°Ц изнад просека.
Услови су проузроковали око 55.736 смртних случајева, пад годишње производње усева за 25 одсто и укупан економски губитак од више од 15 милијарди долара.
Уз катастрофалне поплаве у Пакистану те године, 2010. је означена као година екстремног времена.
У то време, академици су предвиђали да ће се изражени услови наставити широм света – иако чак ни они можда нису видели шта је уследило.
Топлотни талас у Русији у лето 2010. забележио је месечне температуре више од 5°Ц (9°Ф) изнад просека. На слици, Белоомут у дубоком диму, око 80 миља од Москве 31. јула 2010. Истраживања показују да промене климе стварају топлије, сушније услове, повећавајући шансе за пожаре
4. ЕВРОПСКИ ТОПЛОТНИ ТАЛАС (2022.) – 53.542 умрлих
Европске нације, укључујући Француску, Италију, Шпанију, Немачку и Велику Британију суочио се са једним од најопаснијих периода врућине у лето 2022.
Док су многи сматрали да су температуре изнад 40°Ц (104°Ф) непријатне, научници кажу да је укупно 53.542 људи изгубило живот због топлотног таласа широм Европе.
Људи могу умријети од топлотне исцрпљености и топлотног удара када су изложени екстремној врућини, посебно ако су старији или немоћни.
У Великој Британији, температуре су по први пут премашиле ознаку од 104°Ф (40°Ц), достигавши нови рекорд од 104,5°Ф (40,3°Ц) 19. јула у Конингсбију у Линколнширу.
Раније ове недеље, друга студија је известила да је глобално загревање изазвано људским фактором изазвало половину смртних случајева у Европи од топлоте у лето 2022.
5. ЕВРОПСКИ ТОПЛОТНИ ТАЛАС (2023.) – 37.129 умрлих
Скоро исто тако смртоносан био је и прошлогодишњи топлотни талас који је погодио Италију, Француску, Шпанију, Немачку, Грчку и Румунију.
Лето 2023. било је најтоплије у последњих 2.000 година на северној хемисфери, показала је раније анализа Универзитета Кембриџ. На слици, човек устукне док ватра букти у селу Генади на грчком егејском острву Родос, 25. јул 2023.
Свеукупно, 37.129 људи је умрло због „брзо растуће температуре широм Европе и све рањивије популације“, наводи Ворлд Веатхер Аттрибутион.
У западном Медитерану су забиљежиле температуре које би биле ‘немогуће’ без климатских промјена, додаје се.
Према Мет Оффицеу, положај млазног тока осигурао је да Велика Британија избегне понављање екстремне врућине лета 2022.
6. ОЛУЈА ДАНИЕЛ (2023) – 12.352 умрлих
Прошле године је била и олуја Данијел, описана као најсмртоноснији медитерански тропски циклон у забележеној историји.
Процењује се да је изазвао 12.352 смртна случаја, огромну већину у Либији, али и неколико у Грчкој, Бугарској и Турској.
Либија је најтеже погођена углавном због јаких киша које су довеле до квара две бране у близини града Дерна.
Ворлд Веатхер Аттрибутион каже: „Иако бране нису биле пројектоване да се носе са рекордним нивоима падавина које је регион искусио, недостатак одржавања због сталног сукоба у региону довео је до погоршања инфраструктуре брана.“
На слици, сателитски приказ олује Данијел на северу Либије 9. септембра 2023. Олуја Данијел је описана као најсмртоноснији медитерански тропски циклон у забележеној историји
7. ТАЈФУН ХАЈАН (2013) – 7.354 умрлих
Урагани и тајфуни су исти временски феномен – тропски циклони – али назив „тајфун“ се даје ако се развије у северозападном Пацифику.
Хаијан, локално познат на Филипинима као «Јоланда», био је најсмртоноснији тајфун у модерном рекорду у земљи.
То је изазвало олујни удар – зид од воде – који је био висок више од 16 стопа (пет метара) у неким областима, укључујући и град Таклобан.
Ворлд Веатхер Аттрибутион тврди да је временски догађај 2013. године изазвао 7.354 смртних случајева, али се сматра да је укупно 14 милиона људи погођено у 46 провинција.
8. ПОПЛАВЕ У СЕВЕРНОЈ ИНДИЈЕ (2013.) – 6.054 мртвих
Поплаве у северној Индији, које су углавном погодиле државу Утараканд, убиле су 6.054 људи и постале су најгора природна катастрофа од цунамија 2004. године.
Катастрофу у јуну 2013. изазвале су падавине веће од уобичајених, што је вероватније због климатских промена јер топлији ваздух може да задржи више воде.
Бучне поплаве и клизишта од кише убили су хиљаде људи на северу Индије. На слици, сломљени крај пешачког моста преко реке Мандакини у Рудрапраиаг Сангаму
Ворлд Веатхер Аттрибутион процењује да су падавине током догађаја биле 11 одсто интензивније због климатских промена.
9. ЦИКЛОН СИДР (2007) – 4.234 умрлих
Други циклон на листи је циклон Сидр из новембра 2007, који је изазвао једну од најгорих природних катастрофа у Бангладешу икада.
Укупно 4.234 особе су погинуле када је огромни олујни систем погодио рањива ниско густо насељена приобална подручја земље.
Циклон Сидр уништио је преко 450.000 кућа у 30 округа, услед оштећења ветра, поплава и плимских таласа.
Више од 50 одсто домаћинстава у свих шест најтеже погођених округа било је оштећено или уништено.
10. ЕВРОПСКИ ТОПЛОТНИ ТАЛАС (2015) – 3.275 умрлих
На крају, европски топлотни талас из 2015. дао је континенту увид у оно што ће доћи у 21. веку.
Лето 2015. обележили су врући и суви услови над централном Европом и значајан пораст екстремних температура.
Све у свему, 3.275 људи је умрло, све у Француској, поново због „све рањивије популације“ неспремне да се носи са врућином.
Ворлд Веатхер Аттрибутион каже: „Они који су најподложнији ризицима од топлоте су старије популације, људи са већ постојећим здравственим проблемима (као што су срчана, плућна и бубрежна обољења), тешки радници, мала деца и људи који живе са менталним здравственим проблемима.“