Тачно како би НАСА могла евакуисати ИСС усред страха од цурења и пукотина на свемирској станици
А све веће цурење на Међународној свемирској станици је изазвао страхове да ће астронаути на броду можда морати да се евакуишу, укључујући и двојицу које је насукао Боингов Старлајнер.
Ако цурење постане озбиљно, свемирска станица би могла брзо изгубити кисеоник и притисак.
У тренутку када Хјустон огласи аларм претње, астронаути би морали да се утркују да затворе отвор на делу који цури и да се упути ка „чамцима за спасавање“ који су усидрени на броду.
Стручњак за свемирске летове рекао је за ДаилиМаил.цом да ће, ако евакуација постане неопходна, свака посада побећи у својој додељеној НАСА летелици, укључујући СпацеКс Капсула Драгон и руски Сојуз.
Програмски менаџер НАСА-е за комерцијалне екипе Стив Стич рекао је да би у случају нужде, СпацеКс-ов Драгон могао да се укључи за неколико минута.
Капсуле су опремљене оделима за хитне случајеве, што омогућава посади да брзо обуче одговарајућу опрему док бежи из орбиталне лабораторије, штедећи више драгоценог времена.
НАСА се обавезала да ће у потпуности користити и безбедно управљати свемирском станицом до 2030 планира да повуче ИСС нешто после.
Независни стручњак за безбедност свемирских летова Лаура Форцзик рекла је за ДаилиМаил.цом: „Ако се цурење на ИСС значајно погорша до тачке у којој НАСА и Русија закључити да је ситуација несигурна, то може значити разградњу ИСС раније него што се очекивало.’
НАСА има план за хитну евакуацију ИСС-а и могао би се користити усред пукотина и цурења на броду. Свих седам астронаута остају на америчкој страни због цурења у руском модулу
Главно цурење је идентификовано у тунелу за пренос сервисног модула у руском Звездином модулу који обезбеђује станицу за становање, системе за одржавање живота, дистрибуцију електричне енергије и обраду података, контролу лета и погонске системе.
Амерички астронаути који су дошли на ИСС на СпацеКс-овој капсули спремни су да побегну својим свемирским бродом ако је потребно.
Али план евакуације Дон Петита, НАСА-иног астронаута који је долетео у ИСС на броду Роскосмос Сојуз МС-26 са два руска астронаута у септембру, мало је компликованије.
У случају нужде, он се неће вратити на Земљу на Сојузу. Уместо тога, морао би да се угура у капсулу СпацеКс, која је недавно опремљена додатним седиштем за случај да Петиту затреба, рекао је портпарол НАСА-е Џими Расел за ДаилиМаил.цом.
Нејасно је зашто се Петит не би вратио у руски занат, али неки сугеришу да би до размене дошло због растућих тензија између Русије и САД.
НАСА је доделила уговор од 266.000 долара за СпацеКс за израду плана за ванредне ситуације за америчке астронауте додељене руским свемирским бродовима.
„НАСА увек има планове повратка у непредвиђеним ситуацијама за безбедност посаде и свемирске станице, и стално процењује нове способности како би осигурала да агенција ради што је безбедније“, рекао је Расел.
„Уобичајена је пракса да НАСА разматра алтернативне летелице за повратак за чланове посаде јер се сусрећу са различитим оперативним околностима“, додао је он.
У случају да цурења, пукотине и други проблеми учине цео ИСС ненастањивим, посаде астронаута би следиле протокол да склониште у својим свемирским бродовима.
Ово није први пут да је ИСС дошло до цурења. Године 2018. астронаути су пожурили да поправе рупу (на слици) која се појавила у спољашњем зиду капсуле Сојуз у орбиталној лабораторији.
Астронаут ЕСА Тим Пеаке снимио је ову фотографију из унутрашњости Куполе 2016. године, на којој се види кружни чип пречника 7 мм који је извађен ударцем ситног комада свемирског отпада
Свака капсула посаде има додељени план склоништа у возилу који ће заштитити астронауте од претњи на ИСС-у и омогућити им да побегну из свемирске станице ако је потребно, наводи се у септембарском извештају НАСА-ине канцеларије генералног инспектора (ОИГ).
„Дизајнирано је имајући на уму ове врсте непредвиђених ситуација“, рекао је раније Стицх.
Они такође садрже астронаутска одела тако да се посаде могу брзо и згодно обући у ванредним ситуацијама.
Може потрајати до 30 минута да се уђе у свемирско одело, наводи НАСА.
Поједностављивање овог процеса што је више могуће било би критично у ванредној ситуацији.
Ова возила би била једина нада астронаута да побегну. Да им се нешто десило, била би друга прича.
„Због високих трошкова и ограниченог буџета, недостатак возила спремних за лансирање онемогућава Агенцији да има способност тренутног реаговања ако возила посаде наиђу на значајну штету и више нису безбедна за евакуацију посаде“, наводи се у извештају.
Руски Звездин модул покренут је 2000. године и „послужио је као рани камен темељац за прво људско становање станице“, саопштила је НАСА. Али као и остатак ИСС-а, овај модул стари и захтева одржавање да би наставио да ради.
Цурење траје од 2019. године када је ваздух почео бежање из тунела за пренос модула, предворја који одваја руско пристаниште од остатка остатка модула.
Није било непосредне опасности, али је на крају лоциран и закрпљен је више пута у последњих пет година.
Модул Звезда се користи за приступ руском теретном доку. Због ескалације цурења, руска свемирска агенција пристала је да задржи модул запечаћеним осим када је то потребно
Ново цурење је откривено 2021. године, такође у модулу руске Звезде, што је оцењено као „прилично озбиљан проблем“.
Ако цурење постане озбиљно, НАСА и Роскосмос ће можда бити приморани да трајно затворе отвор за погођени тунел.
А ако би се цурење погоршало до тачке у којој би била угрожена настањивост целе свемирске станице, астронаути би били приморани да се затворе унутар своје летелице и потенцијално се врате на Земљу.
Бивши НАСА-ин астронаут Бил Шепард, који служио је као први командант на ИСС-у од октобра 2000. до марта 2001. годинерекао је комитету Представничког дома у то време да НАСА и руски инжењери ‘не разумеју баш зашто се пукотине сада појављују.’
Шепард је поновио тврдње Роскосмоса, руске свемирске агенције, да то „постаје озбиљно питање“.
Упркос чињеници да је НАСА више пута закрпила главно цурење, количина ваздуха који излази из станице само се повећала у последњих пет година.
НАСА сада прати 50 „области забринутости“ у вези са цурењем у руском тунелу за пренос сервисног модула Звезда (означено) које је довело до цурења 2019.
Руку робота Цанадарм2 ударио је свемирски отпад у мају 2021, стварајући рупу која на срећу није утицала на функционалност роботске руке
То је био фокус септембарског извештаја ОИГ-а, који је открио да је цурење тада достигло рекордне стопе у априлу – губећи 3,7 фунти ваздуха сваког дана.
ОИГ је повећао оцену претње на пет од пет у НАСА-иним интерним проценама ризика.
Али ово цурење је само врх леденог брега. Рекли су званичници НАСА-е Васхингтон Пост они прате још четири пукотине и 50 ‘области забринутости’ на ИСС-у.
У разговору за Васхингтон Пост, помоћник администратора НАСА-е Џим Фри рекао је: „Пренели смо озбиљност цурења више пута, укључујући и када сам био у Русији раније ове године.“
Пукотине су «све прекривене комбинацијом заптивача и закрпа», од стране Роскосмоса, а даље поправке су у току.
Али они и даље забрињавају, посебно зато што се цурења налазе у близини отвора. НАСА и Роскосмос да отварају отвор само када је то апсолутно неопходно и да га држе затвореним увече.
Стари ИСС је остао у орбити 10 година дуже него што је НАСА првобитно планирала.
ОИГ је идентификовао 588 резервних делова који су радили након свог радног века, према извештају из септембра.
Да ствар буде гора, ОИГ прати неколико других ризика који би могли угрозити ИСС, укључујући потенцијалне сударе са микрометеорима и свемирским отпадом.
НАСА тренутно планира да разгради ИСС до 2031. године и дала је задатак СпацеКс-у изградњу свемирске летелице типа Драгон која би могла да уклони станицу из орбите.
Али постоји шанса да би ова недавна пошаст техничких проблема могла скратити тај временски оквир, сматра стручњакиња за безбедност свемирских летова Лаура Форцзик.
Мада је рекла да су погоршање геополитичких односа између САД и Русије фактор већег ризика за временски оквир разградње ИСС-а.