Зашто су поплаве у Валенсији тако катастрофалне: Научници криве климатске промене за обилне кише које су изазвале једну од најгорих природних катастрофа у Шпанији

Зашто су поплаве у Валенсији тако катастрофалне: Научници криве климатске промене за обилне кише које су изазвале једну од најгорих природних катастрофа у Шпанији

Спаин налази се усред једне од својих најгорих природних катастрофа, са ужасним бујним поплавама које су захватиле велике делове земље.

Поплаве су улице у Валенсији претвориле у реке и оставиле стотине заробљене у својим домовима, а многи су чак били приморани да се пењу на дрвеће, пењу на лампе и очајнички јуре на горње спратове зграда да побегну.

Сада, научници кажу да је овај катастрофални догађај био подстакнут климатске промене.

Др Фридерике Ото, руководилац одељења за светску временску атрибуцију у Центру за политику заштите животне средине, Империјал колеџ Лондонрекао је: „Без сумње, ови експлозивни пљускови су појачани климатским променама.

„Са сваким делићем степена загревања фосилних горива, атмосфера може да задржи више влаге, што доводи до већих налета кише.

„Ове смртоносне поплаве су још један подсетник колико су климатске промене постале опасне на само 1,3°Ц загревања.

„Али прошле недеље су УН упозориле да смо на путу да доживимо загревање до 3,1°Ц до краја века.“

Др Џес Нојман, ванредни професор хидрологије на Универзитету у Редингу, додао је: ‘Булне поплаве у Шпанији су још један ужасан подсетник на променљиво и хаотичније време које доживљавамо као резултат климатских промена.’

Шпанија се налази усред једне од својих најгорих природних катастрофа, са ужасним бујним поплавама које су захватиле велике делове земље. Поплаве су улице у Валенсији претвориле у реке и оставиле стотине заробљене у својим домовима

Многи људи у граду су чак били приморани да се пењу на дрвеће, пењу на лампе и очајнички јуре на горње спратове зграда како би побегли

Студије су показале да се медитерански регион – који је дом за више од 510 милиона људи – загрева 20 одсто брже од глобалног просека

Студије су показале да се медитерански регион – који је дом за више од 510 милиона људи – загрева 20 одсто брже од глобалног просека.

Ово оставља приобалне зоне повећаним ризицима од катастрофа, укључујући поплаве и ерозију.

Др Ернесто Родригез Цамино, виши државни метеоролог и члан Шпанског метеоролошког удружења, рекао је: „Уопштено говорећи, оно што знамо је да ће, у контексту климатских промена, ове врсте интензивних и изузетних, ретких падавина постати све више честе и интензивније и стога деструктивне.’

Програм УН за животну средину назива Средоземље „жариштем климатских промена“ где се рањивости погоршавају.

„Очекује се да ће температура воде порасти између 1,8°Ц и 3,5°Ц до 2100. године са жаришним тачкама у Шпанији и источном Медитерану“, објашњавају УН.

Забрињавајуће, не морамо да бринемо само о повећаним падавинама.

Професор Марк Смит, професор науке о води и здравља на Универзитету у Лидсу, рекао је: „Поред повећаних екстремних падавина, видимо топлије лето које може да испече тло и смањи његову способност да апсорбује воду.

„Ово заузврат појачава директније ефекте повећаног интензитета падавина јер све више те воде улази у реке.

Шпанија је доживела сличне јесење олује последњих година, иако се ништа није ни близу упоредило са разарањима у последња два дана

Многи људи у граду су чак били приморани да се пењу на дрвеће, пењу на лампе и очајнички јуре на горње спратове зграда како би побегли

Како климатске промене повећавају кишу?

Климатске промене могу утицати и на интензитет и на учесталост падавина.

Топлији океани повећавају количину воде која испарава у ваздух.

Када се ваздух са више влаге креће преко копна или конвергира у олујни систем, може произвести интензивније падавине—на пример, јаче кише и снежне олује.

„Упозорења о поплавама у овој области су дуго била изазовна.

„Многи потоци и реке су често суве током већег дела године, а висок удео годишњих падавина обично може пасти у веома кратком периоду.

„Када се услед интензивне кише појаве бујне поплаве, поплавни талас може да се креће кроз речни слив огромном брзином.

„То је био случај вековима, али са повећаним екстремним падавинама, нове области се селе у зоне ризика.

УН предвиђају да ће, изван љета, на Медитерану до 2080. године падати до 20 посто више падавина.

„Догађаји овог типа, који су се дешавали у размаку од више деценија, сада су све чешћи и њихов деструктивни капацитет је већи“, објаснио је др Цамино.

Експерт је рекао да је пун степен везе између климатских промена и ових последњих поплава и даље нејасан.

„Повезивање одређеног догађаја као што је овај са климатским променама, односно постављање питања да бисмо, да нисмо имали климатске промене, претрпели овакав догађај, захтева постериори студије и увек се може рећи у терминима вероватноће, али не у ходу. “, додао је.

Шпанија је доживела сличне јесење олује последњих година. Међутим, ништа се није ни изблиза упоредило са разарањем у последња два дана

То је најгора катастрофа повезана са поплавама у Шпанији од 1996. године, када је 87 људи погинуло, а 180 повређено у бујној поплави у близини Бијеске на Пиринејима.

„То је нешто што ће бити анализирано и ови веома деструктивни или веома насилни случајеви, затим ће довести до многих студија које се раде у академским и истраживачким областима.

„У контексту климатских промена, овакви догађаји ће бити чешћи и интензивнији.“

Шпанија је доживела сличне јесење олује последњих година, иако се ништа није ни изблиза упоредило са разарањем у последња два дана.

То је најгора катастрофа повезана са поплавама у Шпанији од 1996. године, када је 87 људи погинуло, а 180 повређено у наглим поплавама у близини Бијеске на Пиринејима.

Професорка Лиз Стивенс, професорка климатских ризика и отпорности на Универзитету у Реадингу, рекла је: „Људи не би требало да умиру од оваквих прогнозираних временских догађаја у земљама у којима имају ресурсе да раде боље.

„Док је за регион издато црвено упозорење о времену које има довољно времена да се људи уклоне ван опасности, само црвено упозорење не говори какав ће бити утицај и шта људи треба да ураде.

„Научници о клими већ годинама упозоравају да ће климатске промене довести до интензивнијих падавина, а трагичне последице овог догађаја показују да имамо дуг пут да се припремимо за овакву врсту догађаја, и још горе, у будућности.“

НИВО МОРА БИ МОГАО ДА СЕ ПОВЕЋЕ И ДО 4 СТОПЕ ДО 2300. ГОДИНЕ

Глобални ниво мора могао би да порасте чак 1,2 метра (4 стопе) до 2300. чак и ако испунимо климатске циљеве Париза за 2015. годину, упозорили су научници.

Дугорочна промена ће бити вођена отапањем леда од Гренланда до Антарктика који ће поново исцртати глобалне обале.

Пораст нивоа мора прети градовима од Шангаја до Лондона, до нижих делова Флориде или Бангладеша и читавих нација као што су Малдиви.

Од виталног је значаја да смањимо емисије што је пре могуће како бисмо избегли још већи пораст, рекао је тим истраживача предвођен Немачком у новом извештају.

До 2300. године, извештај предвиђа да ће ниво мора порасти за 0,7-1,2 метра, чак и ако скоро 200 земаља у потпуности испуни циљеве из Париског споразума из 2015.

Циљеви постављени споразумом укључују смањење емисије гасова стаклене баште на нето нулу у другој половини овог века.

Нивои океана ће неумољиво расти јер ће се индустријски гасови који захватају топлоту, већ емитовани, задржавати у атмосфери, топећи још леда, наводи се у саопштењу.

Поред тога, вода се природно шири како се загрева изнад четири степена Целзијуса (39,2 °Ф).

Сваких пет година кашњења после 2020. у вршним глобалним емисијама значило би додатних 8 инча (20 центиметара) пораста нивоа мора до 2300. године.

„Ниво мора се често представља као веома спор процес у вези са којим не можете много да урадите… али следећих 30 година је заиста важно“, рекао је главни аутор др Матијас Менгел, са Потсдамског института за истраживање утицаја климе у Потсдаму, Немачка.

Ниједна од скоро 200 влада које су потписале Париски споразум није на путу да испуни своја обећања.

Deja una respuesta

Tu dirección de correo electrónico no será publicada. Los campos obligatorios están marcados con *