Да ли је биопластика заиста чудесна алтернатива петропластици?

Појављују се алтернативе за пластику на бази петрохемије, направљене од свега, од листова банане до коре парадајза, посебно за паковање хране.

Али остаје питање колико су биоразградиви и компостабилни, као и њихов утицај на животну средину.

Шта је пластика из биолошких извора?

Биолошки извори су направљени са мање бензина, користећи нефосилне пољопривредне производе као што су отпад шећерне трске, кукурузни или пшенични скроб. Ова пластика која се примарно користи у амбалажи, чини мање од једног процента глобалне производње пластике.

Али лабораторије широм света долазе са све више и више нове пластике добијене од коре парадајза или листова банане.

Француска хемијска компанија Аркема, на пример, гура ПБАТ, направљен од рицинусовог уља, који се користи за прављење спортске обуће и ентеријера аутомобила.

Бананатек је биоразградиви текстил направљен од листова банане који је развио швајцарски бренд и његови тајвански партнери.

Међутим, „биолошки извори не морају нужно бити 100 посто“ од природних материјала, упозорио је Кристоф Дуки де Боасуди, председник француског удружења за компостирање из биолошких извора.

У Европи, минимални услов од 50 процената да се сматра биоизворним „повећаће се на 60 процената у јануару 2025.“, додао је он.

Шта је биопластика?

Генерички термин «биопластика» може бити збуњујући, јер може значити или био изворно или компостирано: дефиниција се разликује од земље до земље.

Али у Европи је појам јасно дефинисан – биопластика је полимер који је и био извор и компостован, било у земљишту или индустријски.

Не разграђује се сва биопластика потпуно у природним условима.

Неке, попут ПЛА (полимлечне киселине), треба индустријски компостирати на температурама између 35 и 60 степени Целзијуса (140 степени Фаренхајта).

Једна од најразвијенијих биопластика која се тренутно користи у текстилу или за паковање хране, ПЛА је првобитно била заснована на фосилима, али се сада прави од ферментисане биљне биомасе (кукуруз, репа или шећерна трска).

„Оно што нас алармира је брзина којом Кина унапређује своје законодавство за претварање своје амбалаже у ПЛА, са циљем да напусти петрохемијску пластику, док Европа стагнира“, рекао је Фредерик Ван Гансберге, оснивач белгијске компаније за биопластику Футерро, која има фабрику у Кини и планира да отвори једну у Француској 2026.

Какав утицај на животну средину?

У свом „Атласу пластике“, Фондација Хајнрих Бол процењује да већина пластике из биолошких извора није ни потпуно биоразградива ни компоста, и „заправо само заобилази проблем“.

За Натхалие Гонтард, директора истраживања у Француском националном институту за пољопривреду, храну и животну средину, пластика из биолошких извора „нема апсолутно никакве користи“ јер се ови полимери не разграђују у природним условима, већ се уместо тога распадају у микро-, а затим нано-пластику.

„Оно што је важно је биоразградивост у природним условима“, рекла је она.

„Биоразградиво“ није добро дефинисано, тврдила је, јер га неки користе за материјале који се потпуно разграђују за неколико месеци или година, док се други односе на много дуже периоде.

Еколошка корист пластике из биолошких извора лежи у томе како смањују емисију ЦО2 у сектору пластике. Али овде је потребан опрез, упозоравају стручњаци.

„Додатна потражња за земљиштем за узгој сировина за пластику из биолошких извора може довести до промена у коришћењу земљишта или крчења шума“, упозорава ОЕЦД, што заузврат може повећати емисију ЦО2. „Развијањем биопластике стављамо терет производње ових материјала на пољопривредно земљиште које првенствено треба да служи за исхрану становништва“, инсистира Паулине Дебрабандере из невладине организације Зеро Васте.

© 2024 АФП