Зашто је Северна Кореја послала трупе да помогну Русији у борби против Украјине?
ВАШИНГТОН — Скоро три године у Инвазија Русије у пуном обиму Украјине, рат није донео недостатак компликованих обрта. Али један бизаран нови елемент посебно се истиче: севернокорејске трупе на бојном пољу.
Прво јужнокорејски обавештајци дигао узбуну прошлог месеца о њиховом присуству у Русији, а од тада се све више доказа о тој тврдњи емитује у седишту НАТО-а у Бриселу, у Уједињеним нацијама и у Вашингтону.
За већ опкољена Украјинаразвој је још један трепћући знак опасности. Украјински председник Володимир Зеленски рекао је јужнокорејској телевизији у четвртак да очекује да ће севернокорејске трупе учествовати у борби против украјинских снага у року од „дана, а не месеци“.
Амерички државни секретар Антони Блинкен, који је стајао поред високих јужнокорејских званичника у Стејт департменту — и говорио неколико сати након што је Северна Кореја извела своје најдуже икада тестирање интерконтиненталне балистичке ракете — дао је слично предвиђање у четвртак, рекавши да би Русија могла користе снаге Северне Кореје у операцијама на линији фронта у наредним данима.
Ево неке позадине о томе како су стајали на прагу борбе удаљене 5.000 миља од куће – и какве би последице могле бити за регион и шири свет.
Колико је ово велика ствар?
Неки аналитичари су то означили као преломни тренутак.
„Долазак севернокорејских војника на ратишта у Европи је историјски догађај без преседана који представља велику ескалацију у највећој европској инвазији од Другог светског рата“, написао је Питер Дикинсон, уредник публикације Атлантског савета УкраинеАлерт.
Други су, међутим, сугерисали да би контингент од око 10.000 севернокорејских снага — бројка коју су цитирали Блинкен и Пентагон — учинио мало да промени широку динамику бојног поља у рату у којем процене руских и украјинских војних жртава већ прелазе пола милиона.
Зашто сада?
Чак и ако није бројчано значајно, свака инфузија људства може се рачунати у тренутку када обе стране трпе исцрпљеност и муче се да пронађу регруте.
Сматра се да севернокорејске трупе укључују неке припаднике њених специјалних снага, а украјински обавештајци су рекли да контингент укључује најмање три висока генерала. Северна Кореја већ неко време даје Русији артиљерију и балистичке ракете за употребу против Украјине, а њене снаге би могле да помогну у ефикаснијој употреби таквог оружја.
Неки аналитичари кажу да би потез тражења спољне помоћи требало тумачити као знак слабости Москве.
„Зато што Русија не успева да постигне значајне резултате на бојном пољу, она прибегава привлачењу више људства и више материјала и опреме од својих савезника“, рекла је Орисија Луцевич, шеф украјинског форума у британском истраживачком центру Чатам хаус. вебинар који организује организација.
Зеленски је то, међутим, представио као руски тест воље украјинских савезника.
„Путин проверава реакцију запада“, рекао је он у интервјуу јужнокорејској телевизији. „И верујем да ће после свих ових реакција Путин одлучити и повећати контингент.
Хоће ли то довести до ескалације?
Званичници Кремља кажу да се дугогодишња помоћ НАТО-а Украјини заиста не разликује од пријатељске нације која се креће да помогне руским ратним напорима.
Али током целог рата, обе стране су водиле рачуна да сукоб не претворе у директну битку између Русије и НАТО-а, чије 32 земље чланице, укључујући Сједињене Државе, имају пакт о међусобној одбрани.
Северна Кореја је појачала реторичку врућину у посети Москви у петак њеног министра спољних послова Чое Сон Хуија, који се састао са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом. Она је рекла да ће њена влада стајати уз Русију док не превлада у Украјини, назвавши то „светим ратом“ и оптужила Јужну Кореју и Сједињене Државе да планирају нуклеарни напад на Северну Кореју.
Јужна Кореја је, у међувремену, већ рекла да одмерава да војно помогне Украјини као одговор на потез Северне Кореје.
Шта је са Кином?
Све ово је довело Пекинг у незгодну позицију.
Кина је подржавала Русију у току рата у Украјини — иако је престала да јој обезбеди офанзивно оружје — али има разлога да буде опрезна због загревања између Москве и Пјонгјанга.
„Кина не воли да Русија има толики утицај на Север“, написао је Виктор Ча, председник Кореје у Центру за стратешке и међународне студије у Вашингтону. „Поред тога, ако дугорочне последице ове сарадње доведу до већих способности ДНРК које привлаче још више војног присуства САД и савезничких капацитета у кинеском региону, то не иде у корист Кини.
Какве користи има Северна Кореја?
Северна Кореја и Русија су у јуну потписале споразум о стратешком партнерству, а аналитичари су рекли да би за распоређивање трупа могло бити брзог куид про куо.
То би могло укључивати помоћ у храни и финансијску подршку, рекао је корејски аналитичар Чатам Хаус Едвард Хауел, али „оно што Ким Џонг Ун највише жели је напредна ракетна технологија“.
„Знамо да Северна Кореја жели да побољша своју способност сателитске технологије, способност конвенционалног наоружања и системе за испоруку пројектила“, рекао је он на вебинару у петак.
Јужна Кореја је појачала сопствена упозорења, рекавши Пентагону ове недеље да ће Северна Кореја „веома вероватно“ тражити технологију која се односи на тактичко нуклеарно оружје, извиђачке сателите и нуклеарне подморнице.
Како избори у САД утичу на ово?
Транзиције између америчких администрација могу бити напето, посебно од последњег. Традиционално, Вашингтон преноси строга, али тиха упозорења противницима да не покушавају да стекну било какву војну предност из периода неизвесности, наглашавајући да промена не мења спремност САД.
Ако би Камала Харис победила на гласању у уторак, вероватно би постојао већи елемент континуитета између Бајденове и њене администрације, ако би она била подигнута са места потпредседника. Ако Доналд Трамп победи или оспори резултат, то би могло додати значајан елемент волатилности.
Генерал Марк Мили, тадашњи председник Здруженог генералштаба, описао је осећај неопходности мера „деконфликтности“ током последњих дана последње Трампове администрације.
Током прошлогодишњег сведочења, Миллеи је рекао Комитету за оружане снаге Сената о својим телефонским разговорима са кинеским генералом 2021. године, укључујући и онај који је уследио неколико дана након напада на амерички Капитол 6. јануара. Миллеи је рекао да су позиви са генералом Ли Зуоцхенгом имали за циљ да увјере Кину да Сједињене Државе немају намеру да изведу напад.
То сведочанство је уследило након објављивања књиге „Опасност“ — од стране новинара Боба Вудворда и Роберта Косте — у којој се наводи да је Миллеи у то време била забринута због потенцијала нередовног понашања председника који одлази.