Како ће амерички избори утицати на економије југоисточне Азије? – Дипломата

Сада смо неколико сати удаљени од тога да Сједињене Државе изаберу свог 47. председника. Све очи су упрте у то да ли ће се бивши председник и републикански кандидат Доналд Трамп вратити у Белу кућу. На путу му стоји актуелна потпредседница демократа Камала Харис. Иако постоје још три кандидата за највиша места у земљи, они или припадају мањим странкама или су независни и стога је мало вероватно да ће бити истакнуто у анкети.

Било је много анкета, анкета и коментара о томе ко ће изаћи као победник у овој бици. На крају крајева, следећи главнокомандујући САД има моћ да утиче на путању глобалне економије, укључујући овде у југоисточној Азији. Са светском економијом оптерећеном неизвесношћу, нестабилношћу, високим каматним стопама и ратовима на два фронта, много је у питању.

Са Трампом и Харисом у блиској борби, шта исход америчких избора значи за југоисточну Азију?

Између њих двоје, Трамп је вероватно познатији ентитет. Већ у свом првом мандату, који је почео пре осам година, настојао је да растави мултилатерални трговински режим створен глобализацијом. Још увек видимо ефекте и импликације његове политике у том погледу. Ово посебно важи за његов агресиван и борбен став према Кини и њеним наводним трговинским праксама. Ако су САД и Кина тренутно на путањи раздвајања економија једне друге, онда је Трамп сигурно покренуо те точкове у своје четири године у Овалној канцеларији. Уколико буде изабран на функцију ове недеље, Трамп ће вероватно искористити свој мандат да подмаже токове политике „Америка на првом месту“.

Трампови тарифни планови

Трамп је већ запретио да ће увести низ високих царина, или увозних такси, на 60 одсто на сву робу из Кине и 20 одсто на робу коју САД увозе из других земаља. У септембру је такође запретио да ће на мексичку робу ставити тарифе од 100 одсто.

Прво, земље југоисточне Азије, од којих су већина извозно оријентисане економије, суочавају се са ризиком од нижег извоза у САД због Трампове претње царинама од 20 одсто. Ово је значајно. Ове године су САД претекле Кину као највеће извозно тржиште југоисточне Азије, а чак 15 одсто извоза региона иде у САД Свако значајно смањење овог извоза, због царина, могло би тешко да погоди привреду региона. Наравно, постоји сва могућност да Трамп, ако буде изабран, одлучи да не прати своје тарифне планове. Међутим, његова преокупација трговинским дефицитима и исправљање тих неравнотежа су кључни за његово обећање да ће отворити више америчких радних места. С обзиром да регион одржава трговински суфицит са САД од скоро 200 милијарди долара, биће изненађење ако Трамп не предузме кораке да смањи овај дефицит, посебно са Вијетнамом и Тајландом, који имају трговински суфицит од 105 милијарди долара и 41 милијарду долара са САД, односно. Малезија и Индонезија такође имају велике билатералне вишкове.

Штавише, Трамп ће вероватно допунити своју високу тарифну структуру даљим разбијањем мултилатералних трговинских споразума. Трамп преферира билатералне споразуме у односу на мултилатералне јер су ефикаснији у суочавању са трговинским дефицитима са појединачним земљама. Он је већ запретио да ће се повући из Индо-пацифичког економског оквира Бајденове администрације (ИПЕФ) што је пре могуће у свом другом мандату и стога економије југоисточне Азије неће добити никакав олакшица од изгледа високих царина из САД

Његови тарифни планови би се такође могли показати као двоструки удар за југоисточну Азију. С једне стране, неке регионалне економије ће имати користи од његовог стратешког одвајања од Кине јер постају примаоци СДИ од компанија које желе да диверзификују своје производне базе. Истовремено, ово појачано испитивање значи да би економије југоисточне Азије које имају велике кинеске инвестиције, посебно у стратешким секторима као што су производња, дигитална инфраструктура и висока технологија, могле бити негативно погођене. Трампов агресиван став према Кини могао би да доведе до његовог фокусирања на инвестиције кинеских компанија на глобалном нивоу, а не само унутар Кине. То би могло значити да би компаније или индустрије из југоисточне Азије са великим кинеским инвестицијама могле бити под сличним третманом као оне из континенталне Кине и суочити се са ограничењима увоза. Вашингтон би чак могао да ограничи извоз америчких технологија у ове осетљиве секторе и економије.

Такви потези би могли осакатити или успорити секторе раста у привредама југоисточне Азије и утицати на укупан развој оних регионалних економија које желе да пређу на секторе са већом додатом вредношћу, при чему ће Индонезија, Малезија, Тајланд и Вијетнам бити међу најтеже погођеним овим политикама. На пример, Тајланд прелази на своје тржиште производње аутомобила како би производио више електричних возила (ЕВ) уз помоћ великих инвестиција и трансфера технологије кинеских произвођача електричних возила. Пошто је Трамп јасно ставио до знања да види америчко тржиште електричних возила као стратешки сектор и сектор који мора бити заштићен, потез Тајланда могао би бити ометен због великих кинеских улагања у ову индустрију.

Инфлаторни притисци

Трампово окружење високих царина повећаће трошкове пословања. Како цена увоза из САД, укључујући и из југоисточне Азије, расте, ово повећање ће се делимично пренети на произвођаче овде, који ће се заузврат пренети на потрошаче на другим местима. Део тога ће сносити увозници у САД, а тиме и тамошњи потрошачи.

Трампова строга имиграциона политика ће вероватно погоршати високе трошкове. Он је запретио да ће ограничити и преокренути зависност од имигрантске и стране радне снаге у САД, што би могло да створи затегнуто тржиште рада. Ово ће повећати плате, трошкове пословања и, неизбежно, цене.

Ако Трампова политика буде имала нежељени ефекат одржавања високих цена, то би могло да заустави смањење каматних стопа у САД. године, пошто је дошло до успоравања инфлације. Ово прво смањење стопе за четири године било је много разлога за весеље, јер је обећало да ће дати подстицај инвестицијама и потрошњи на глобалном нивоу, укључујући и овај регион.

Међутим, Фед може ревидирати своју одлуку и задржати каматне стопе на овом нивоу у дужем периоду, ако не и повећати, ако Трампова политика поново повећа трошкове.

Да ли би Харис био другачији?

Постоји општи став да би председавање Камале Харис било много боље за глобалну економију од Трамповог. Верујем да таквом бинарном погледу недостаје нијанса.

Данас, питање стварања и заштите америчких радних места ужива двостраначку подршку у САД, као одговор на идеју да Кина одузима америчка радна места.

Док ће се Трамп бавити овим на директнији, конфронтирајући начин кроз тарифе и ограничења, Харис ће вероватно користити људска права, стандарде рада и еколошке прописе да се носи са Кином. Ово би могло бити нежније и мање од два зла, што се југоисточне Азије тиче, чак и ако је регион и даље под надзором САД под Харисовом администрацијом.

Иако се Харис у прошлости противила трговинским споразумима као што су споразум Сједињених Држава-Мексико-Канада и Транс-пацифичко партнерство, она ће вероватно наставити приступ председника Џоа Бајдена проширењу трговине са регионом. Оно што то значи за трговинске споразуме као што је ИПЕФ јесте да, иако би се Харис обавезала да ће трговински стуб одржати живим и да расте, она би могла да захтева јаче спровођење стандарда заштите животне средине и рада, што би могло да учини преговоре о споразуму тежим и компликованим, посебно са онима Земље југоисточне Азије које не испуњавају ове стандарде.

Све у свему, Харисов приступ трговини ће и даље бити нето позитиван. Иако има мало знакова да ће се залагати за било какве свеобухватне трговинске споразуме, она је мање усредсређена на исправљање трговинских неравнотежа од Трампа и стога постоји велика вероватноћа да би могла да настави циљане секторске или билатералне трговинске споразуме у складу са стратешким приоритетима САД, укључујући зелене технологије и дигитална економија – посебно вештачка интелигенција и сајбер безбедност – што би могло олакшати пресељење веће производње из Кине у југоисточну Азију.

Са друге стране, Харис је играо кључну улогу у садашњој Бајденској администрацији која је поново подстицала америчке индустрије кроз ЦХИПС закон и Закон о смањењу инфлације (ИРА). Њен стални фокус на овом приступу могао би да доведе до преокрета или смањења америчких СДИ у југоисточну Азију, ако компаније уместо тога алоцирају те инвестиције на домаћем тржишту и скрате ланце снабдевања.

Без обзира да ли ће Трамп или Харис победити у уторак, вероватно ћемо видети све већи прелазак на политику „Америка на првом месту“ која одговара стратешким потребама Вашингтона. Иако ово може створити неке могућности за привреде југоисточне Азије, регион ће можда морати да се припреми за компликованије и трансакционе економске односе са САД у наредне четири године – а вероватно и касније.